Zvonačka Banja

Verujem da svako od nas ima svoje mesto na svetu. Neko ga pronađe, a neko ne. Ja svoje pronađoh, baš ovde, na jednom kamenu, na ušću Jerme i Blatašnice – u Zvonačkoj Banji.

Gde se nalazi Zvonačka banja?

Na jugu Srbije, u opštini Babušnica, udaljena 28km od Babušnice, 32km od Dimitrovgrada, 50km od Bele Palanke, 91km od Leskovca, 95km od Niša, 40km od Pirota.

Kada se krene od Pirota ka Dimitrovgradu postoji putokaz za selo Sukovo, ali ne i za Zvonačku Banju.Prateći uzvodno tok reke Jerme ima se utisak ulaska u Raj. Istovremeno, kao da se ulazi u kakvu vremensku mašinu koja vas odvodi u neko davno prošlo vreme jer je civilizacija ovde u tragovima a priroda gotovo da je netaknuta.

U Sukovu se nalazi manastir Svete Bogorodice. Kažu da se pominje još u spisima iz 1020. godine, mada na fasadi stoji zapisana 1857. godina kada je manastir verovatno obnovljen.

Krećući se dalje, na 8 km od Zvonačke Banje, nalazi se Poganovski manastir ili manastir Sv.Jovana Bogoslova iz 14.veka.

Manastir Poganovo

Preko puta, na ivici šume, sa pogledom na manastir, na čudesno stenje Vlaške planine i Jermu, čiji žubor leči sve, nalazi se jedini znak civilizacije – restoran sa predivnom terasom i jeftinom ,ukusnom hranom – uvek pun gostiju.

Restoran u blizini manastira Poganovo

Ovde se ona priča o Raju nastavlja.

Odmah nakon manastira počinje kanjon reke Jerme. Predivan. Veličanstven. Bučan, hladan, prepun boja. Smešten između Greben i Vlaške planine čiji koloriti i oblici stenja fasciniraju. Oduzimaju dah. Duž kanjona se prolazi kroz nekoliko kratkih tunela. Tu gde sada prolazi asfaltni put nekada je prolazila pruga koja je datirala od 1927. godine. Njome je saobraćao voz koji je transportovao ugalj iz rudnika Kalna.

 

Na vrhovima stenja Greben planine koji podsećaju na ljudske skulpture, žive suri orlovi koji za život biraju divlju i čistu sredinu. Ovo je jedinstveno stanište surih orlova na našim prostorima.

Teško je pretočiti u reči zvuke,mirise i boje koji nikoga ne mogu ostaviti ravnodušnim.

Hodajući drumom može se naići na poneki izvor koji izbija iz stene. Tu je i čaša, ako zatreba.

Izvor pored puta

Po izlasku iz kanjona nalazi sese selo Trnsko Odorovce, uokvireno obroncima Greben i Vlaške Planine. Raštrkano po mahalama, sazdano od prastarih, trošnih, belo okrečenih kuća od blata, starih, metalnih mostića i ljudi koji nikuda ne žure. Uglavnom starih. U selu postoje dve loše opremljene prodavnice koje su istovremeno i kafane. Uvek neko sedi tu.

Metalni most preko Jerme

Kontrast prirode

Trnsko Odorovce

Pomalo uzbrdo, put vodi ka banji ostavljajući za nama Greben planinu. Pogled puca na dolinu u kojoj se komeša Jerma. Sve vreme prisutan je njen žubor koji se nadaleko čuje.

Pogled na Jermu

Pogled na dolinu Jerme

Zvonačka Banja.

Nagomilane vikendice svuda uz put. Uglavnom nove, velike i moderne, sa sobama za izdavanje. Mnoge su nedovršene. Možda nikada i neće biti. Gotovo da nikoga i nema u njima. Nekada su ovde postojale tri radnje. Sada nema nijedne.

Ovde je nekada bila prodavnica

Prazna kuća na ulasku u banju

Vikendica kod hotela

 

Do pred kraj prošle godine radio je hotel Mir. Lepo zdanje izgrađeno sedamdesetih godina prošlog veka. Sa kompletnim rehabilitacionim centrom, otvorenim i zatvorenim bazenima. Danas ga je tužno videti. Zakupac je ostavio samo gole zidove. Deluje kao da je bombardovan! Tuga i sramota!!!

Hotel Mir, maj 2008.

Hotel Mir, septembar 2007.

Zadnja strana razrušenog hotela

Spavaona za pse lutalice

Ruševine hotela

Goli zidovi hotela

POGLEDAJTE:

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=06&dd=24&nav_id=305234#

http://pirotskiokrug.org/index.php?option=com_content&task=view&id=1484&Itemid=1

Sve je ovde stalo! U kućama pored hotela nema vode jer je zakupac hotela prodao pumpu koja je snabdevala ovaj kraj čistom izvorskom vodom. Nema ljudi. Nema turista. Nema ni table na skretanju ka hotelu da hotel ne radi, pa oni neobavešteni moraju dobro da se pomuče da savladaju veliku uzbrdicu ka hotelu da bi onda naišli na zastrašujuću sliku. Ima onih koji plaču. Uglavnom psuju. Svi su tužni.

Kažu da Zvonačka Banja datira još iz doba Rimljana koji su, poznato je, poštovali kult lekovitih voda. Prilikom kopanja bazena i građevinskih radova 1903 – 1926. godine pronađeni su ostaci rimskih bazena i niz drugih predmeta iz tog perioda. Postoje dokazi da su banju srušili turci u nekoliko navrata. 1903. godine iskopan je bazen u koji se ulivala topla voda u kojoj su žene topile kudelju, a bolesni od reume i išijasa potapali noge. Kasnije, 1912 izgrađen je sabirni rezervoar za vodu a od njega do bazena sproveden je odvodni kanal dužine 50 m. Tek 1927. godine otpočela je izgradnja prvih objekata.

Hotel Mir nalazio se na nadmorkoj visini od 670m. Izgradila ga je opština u periodu od 1979. do 1983. godine, ali je sa radom počeo tek 1987. godine.

U sklopu hotela postojao je kompletan medicinski blok sa svim potrebnim aparatima i medicinskim osobljem. Hotel je posedovao zatvoreni i otvoreni bazen u kojima je bila banjska voda koja se ubraja u hipotermalne sa temperaturom od 28 stepeni. Ovo ukazuje na to da ova voda izvire iz dubine od 590 – 600 m. Lekovite osobine ove vode poznate su iz doba Rimljana.

Naročito dobri rezultati postizali su se u lečenju :

· nervnih bolesti (neuralgije, neurastenije, psihoneuroze, vegetativne neuroze)

· bolesti lokomotornog aparata (zapaljenski reumatizam, degenerativni reumatizam, banzglobni reumatizam)

· psihosomatskih tegoba

· povišenog krvnog pritiska

· menadžerskih bolesti

· poremećaj periferne cirkulacije

· upalnih promena na očima

· klimakteričnih tegoba

Sada više nema ničega osim golih zidova i gomile đubreta. Još samo teče izvorska voda iz zida starog kupatila.

Staro Rimsko kupatilo

Topla voda još uvek teče

 

Selo Zvonce

Na 2.5 km od banje nalazi se selo Zvonce, raštrkano po brdima, dolinama i prostrto uz glavni put.

Selo Zvonce

Kuće raštrkane po brdima

 

Kroz selo protiče Blatašnica ili Zvonačka reka kako je tamo zovu. Nekada su ovde postojale strugare, vunovlačare i vodenice. Sada su tu samo njihovi ostaci.

 

Stara vunovlačara

Čini mi se da sam u selu zapazila samo dve nove kuće. Ostalo je sve autentično iz predprošlog veka. U mnogima od njih niko ne živi.

Selo ima pet prodavnica, ambulantu, poštu, osnovnu školu. Pijačni dan je četvrtkom.To je prilika da se ljudi sretnu, poporičaju, popiju po neku domaću i nabave namirnice za nedelju ili dve u napred. U selu je crkva Svetog Ilije, nedavno obnovljena. Sveti Ilija je seoska slava.

Iz Zvonca, dalje put vodi ka Babušnici.

 

RAZGLEDNICA

Za zaljubljenike prirode ovo je pravo mesto. Za one koji to nisu ovo je mesto na kome će to sigurno postati.

Bezbroj je stazica kojima se može šetati i predivnih mesta do kojih se može doći. Krajolik je na svakom koraku fascinantan i daje osećaj kao da ste sami na planeti. Prolaznici su retki. Tek poneki pastir sa svojim malenim stadom kozica ili ovčica.

Od banje ka selu postoji još jedan tunel smešten tačno uz klisuru Zvonačke reke (Blatašnice). Od gore, sa puta, čuje se snažno hučanje reke koja se probija kroz prosečene stene. To je prvo što mami da se zaputite u avanturu.

Pogled na klisuru od gore, sa puta

Suteska cedilka

Pogled na tunele i Sutesku cedilku

 

Put do same kisure koju zovu Suteska Cedilka vodi uskim,veoma strmim putićem, kroz gusto rastinje. Ovde su nekada bile automobilske gume naređane kao stepenice, što je sprečavalo da se okliznete kada je mokra zemlja. Sada toga više nema. Ovaj puteljak vodi do izvora Slonovo dupe. Još postoji drveni putokaz na glavnom putu na kome piše “Slonovo dupe”. Kažu da ova voda leči bolesti očiju. Hladna je, pitka i ukusna. Ljudi ovde ostavljaju novac, sednu na klupicu koja još uvek opstaje,odmore se a onda krenu preko reke. Po kamenju koje viri iz vode. Traktorske gume koje su ovde služile da se pregazi reka, odnela je voda. A kada voda nabuja, ovde prelaska nema. Mora se okolo, nekoliko kilometara dalje.

 

Ovde treba pregaziti reku

Stazica koja vodi do Slonovog dupeta

Slonovo dupe

Kada pregazimo reku, krećemo stazicom levo, kroz šumu. Malo dalje nailazimo na tunele. Ovde je nekada prolazio onaj isti voz. Huk reke je sve jači što se više bližimo podnožju klisure. Zvuk je fantastičan! Moćan! Strmom stazom kroz šumu silazimo do reke. Prizor kao iz bajke. Sa leve strane je kameni most. Ispod mosta, reka je duboka, mirna i plava. Preko reke, šuma izgleda kao džungla. Lijane vise svuda sa drveća. Svuda u okolini nalazi se neverovatno veliko lišće koje raste samo uz vodu. Ovde je uvek hladovina. Desno od mosta je stena obrasla u mahovinu niz koju kaplje voda, kap po kap. Stalno. Nikada ne prestaje. Vekovima. Izgleda kao da stena plače. Pod mahovinom je šupljikavi krečnjački kamen. Od tog prizora zastaje dah! Tu je i izvor ledene vode.

Stena koja place

Tuneli

Kameni most

Ovo je samo jedno od mesta na kome se treba zadržati. To je mesto koje ushićuje, otima sve misli, obuzima sva čula i prosto osećate kako apsorbujete ogromnu količinu nekakve čudesne energije, kao da punite sopstvene baterije i odjednom se osećate bolje, lakše, lepše.

Sa ovog mesta može se preko mosta, pa uzbrdo kroz šumu do glavnog puta koji izbija na skretanje do hotela ili nazad do mesta gde smo pregazili reku pa desno do glavnog raskršća puteva.

Stazom desno, uzvodno uz Zvonačku reku prolazimo pored ostataka stare strugare. Odmah do nje nalazi se ribnjak u privatnom vlasništvu. Ako se malo zastane i posmatra mogu se uočiti veliki primerci ribe. Ribolov je ovde zabranjen.

Ovuda voda ulazi u ribnjak

Ribnjak

Stara strugara

Da bismo došli do pravog puta moramo pregaziti još jednu rečicu na kojoj nema mosta. Pažljivo biramo oveće kamenje na koje ćemo stati prilikom prelaska. Ovo je Vetrenska reka. Prateći njen uzvodni tok stićićemo do Vetrenskog jezera.

Nedaleko odavde je raskrsnica. Jedan put vodi ka selu, drugi ka Vetrenskom jezeru, a treći nas odvodi na Asenovo Kale.

Raskršće puteva

Krenućemo ka Vetrenskom jezeru.

Put nas vodi pored bele kućice na proplanku. Mesto kao iz bajke. Iza kuće je šuma, ispred nje žubori reka, pored je veliki, zeleni proplanak. Ovde, naravno,već dugo niko ne živi!

Proplanak pored kuće

Ovo je početak puta ka Vetrenskom jezeru

 

Put nas vodi kroz šumu. Reka je ovde napravila predivne motive, pa prosto nije moguće odoleti nekim mestima. Nemoguće je ne uživati sedeći na nekom kamenu uz reku. Prizori su predivni, mirisi omamljujući, a zvuci smirujući.

Mostić preko reke

Maleni slapBesprekorno čista voda Vetrenske reke

U zavisnosti od perioda godine, uz put do jezera možete se najesti divljih jagoda, kupina ili drenjina. Ako dovoljno pažljivo posmatrate, naćiće te izvor ispod leske, a zatim i ispod bukve.

Divlje jagode

Izvor pod bukvom

Nema potrebe da se spuštate strmim liticama do jezera. Ako hodate dovoljno dugo doćićete do mesta gde jednostavno možete prići jezeru.

Vetrensko jezero (u pozadini Asenovo Kale)

Vetrensko jezero nastalo je 1972. godine kada se brdo Surlanica survalo i pregradilo dolinu Vetrenske reke. Jezero je dužine 500 m i dubine 10 m. U jezero se uliva Vertenska reka koja zatim iz njega ističe i nastavlja svoj tok, a zatim se uliva u Zvonačku reku, pa sa nom zajedno u Jermu.

Vetrensko jezero i Vetrenska reka

Leptirići pored reke

Kažu da je voda iz Vetrenske reke još uvek toliko čista da može da se pije.

Čista voda koju možete piti

U ovom delu treba voditi računa dokle hodate jer je u blizini Bugarska granica.

Ako ne želite da se vratite istim putem, možete se zaputiti uzbrdo kroz šumu ka obližnjem selu. Od ljubaznih domaćina možete kupiti sir, kačkavalj, mleko, jaja, rakiju…

Sa ovog brda puca fantastičan pogled na okolna brda i jezero kao i na Asenovo Kale. I ovuda se, prečicama, može stići do njega.

Brdo iznad jezera sa pogledom na Asenovo Kale

Do početne tačke sa koje smo krenuli ka jezeru ide se strmom nizbrdicom kroz šumu. Ako je zemlja vlažna, nije poželjno kretati bez štapa na koji ćete se oslanjati.

Na kraju ovog pohoda opet smo kod one bele kućice na raskršću puteva.

Ako se zaputimo putem levo, uzbrdo,krenućemoi ka selu Jasenov Del, i ka vrhu Asenovo Kale (1032m).

Pejsaži koji se ovim putem pružaju su fantastični. Odavde se vidi selo Zvonce i Zvonačka Banja.

Pogled na Zvonačku Banju

Prolazeći kroz šumarke i proplanke nailazimo na selo Jasenov del. Deluje napušteno. Kuće su stare, od blata, veoma trošne. Naišli smo na tek ponekog pastira i retkog seljana.

Na samom vrhu je jako loša staza koja vodi preko stenja do samog vrha. Na vrhu je samo crveno ofarbani krst. Pogled je odavde fenomenalan. Vidi se panorama banje, selo Zvonce, planina Stol, Vlaška planina ali i Bugarska, sa Rilom na horizontu.

Na savim drugom kraju, kada se asfaltnim putem zaputite u pravcu Pirota, već po izlasku sa teritorije banje, desno se spušta putić koji kroz šumu vodi ka ušću Blatašnice i Jerme smeštenom na 549 m nadmorske visine.

ušće Jerme i Blatašnice

Jerma

Blatašnica ili Zvonačka reka nastaje spajanjem Našuškovske ili Rakitske reke kod sela Zvonce, na 641 m nadmorske visine a dužina njenog toka je 76.55 km

Reka Jerma nastaje na teritoriji Srbije, kod sela Klisure, od Vučje reke i Grubine reke. Nakon 17.1 km prelazi u teritoriju Bugarske, da bi posle 27 km toka ponovo ušla u našu zemlju gde se nakon 128 km uliva u Nišavu.

Ono što ovom mestu daje dušu je stara, napuštena vodenica na brdašcu i drveni mostić od pruća preko reke koji vodi u jednu od mahala sela Trnsko odorovce u kojoj se nalazi i manastir Sv. Jovana krstitelja iz 14. veka.

manastir Sv. Jovana Krstitelja iz 14. veka

Stara vodenica

Ovde, na tom mestu gde se sudaraju dve reke, na jednom kamenu, ja pronađoh svoje mesto na svetu. Ti zvuci reke, igra vode i kamenja, te boje i prelamanja svetlosti i senki i sudar nekih čudnih energija prosto opijaju, ponesu, i realnost prestaje da postoji. Otvaraju se sva čula i napajaju se tom eksplozijom pozitive. Tu nema mesta mislima i lošim osećanjima. Ako Raj postoji onda je on ovde. Ako je moguće dostići stanje nirvane, onda je to to stanje u koje se zapada tu, na tom kamenu, na ušću te dve reke!

Ako ste raspoloženi da se zavlačite kroz gusto granje uz reku dospećete na potpuno fascinantna mesta gde možete uživati u hladovini, bojama, zvucima i mirisima.

Do druge obale možete doći ako pređete drveni mostić, ali je ova strana obale malo nepristupačnija. Sa ove strane reke nalazi se Trnsko Odorovce među čijim starim, ruševnim kućama možete naići na jednu sa modernim bazenom i letnjikovcem!

 

Zvonačka Banja je definicija divljine. Mesto otrgnuto od iskona. Nešto što će ispuniti Vaše sećanje i vratiti Vas prirodi.“ (Ljiljana Petković, Zvonačka Banja sa turističko-geografskog aspekta,Narodna bibiloteka Srbije,Beograd,2001)