Zvonačka Banja

август 31, 2008

Verujem da svako od nas ima svoje mesto na svetu. Neko ga pronađe, a neko ne. Ja svoje pronađoh, baš ovde, na jednom kamenu, na ušću Jerme i Blatašnice – u Zvonačkoj Banji.

Gde se nalazi Zvonačka banja?

Na jugu Srbije, u opštini Babušnica, udaljena 28km od Babušnice, 32km od Dimitrovgrada, 50km od Bele Palanke, 91km od Leskovca, 95km od Niša, 40km od Pirota.

Kada se krene od Pirota ka Dimitrovgradu postoji putokaz za selo Sukovo, ali ne i za Zvonačku Banju.Prateći uzvodno tok reke Jerme ima se utisak ulaska u Raj. Istovremeno, kao da se ulazi u kakvu vremensku mašinu koja vas odvodi u neko davno prošlo vreme jer je civilizacija ovde u tragovima a priroda gotovo da je netaknuta.

U Sukovu se nalazi manastir Svete Bogorodice. Kažu da se pominje još u spisima iz 1020. godine, mada na fasadi stoji zapisana 1857. godina kada je manastir verovatno obnovljen.

Krećući se dalje, na 8 km od Zvonačke Banje, nalazi se Poganovski manastir ili manastir Sv.Jovana Bogoslova iz 14.veka.


Manastir Poganovo

Manastir Poganovo

Preko puta, na ivici šume, sa pogledom na manastir, na čudesno stenje Vlaške planine i Jermu, čiji žubor leči sve, nalazi se jedini znak civilizacije – restoran sa predivnom terasom i jeftinom ,ukusnom hranom – uvek pun gostiju.

Restoran u blizini manastira Poganovo

Restoran u blizini manastira Poganovo

Ovde se ona priča o Raju nastavlja.

Odmah nakon manastira počinje kanjon reke Jerme. Predivan. Veličanstven. Bučan, hladan, prepun boja. Smešten između Greben i Vlaške planine čiji koloriti i oblici stenja fasciniraju. Oduzimaju dah. Duž kanjona se prolazi kroz nekoliko kratkih tunela. Tu gde sada prolazi asfaltni put nekada je prolazila pruga koja je datirala od 1927. godine. Njome je saobraćao voz koji je transportovao ugalj iz rudnika Kalna.

HPIM0349

HPIM1487

HPIM1485

HPIM1495

 

Na vrhovima stenja Greben planine koji podsećaju na ljudske skulpture, žive suri orlovi koji za život biraju divlju i čistu sredinu. Ovo je jedinstveno stanište surih orlova na našim prostorima.

HPIM0323

HPIM0321
HPIM0329

HPIM1510

Teško je pretočiti u reči zvuke,mirise i boje koji nikoga ne mogu ostaviti ravnodušnim.

HPIM1501

HPIM1504Hodajući drumom može se naići na poneki izvor koji izbija iz stene. Tu je i čaša, ako zatreba.

Izvor pored puta

Izvor pored puta

Po izlasku iz kanjona nalazi sese selo Trnsko Odorovce, uokvireno obroncima Greben i Vlaške Planine. Raštrkano po mahalama, sazdano od prastarih, trošnih, belo okrečenih kuća od blata, starih, metalnih mostića i ljudi koji nikuda ne žure. Uglavnom starih. U selu postoje dve loše opremljene prodavnice koje su istovremeno i kafane. Uvek neko sedi tu.

HPIM0401

Metalni most preko Jerme

Metalni most preko Jerme

Kontrast prirode

Kontrast prirode

Trnsko Odorovce
Trnsko Odorovce

Pomalo uzbrdo, put vodi ka banji ostavljajući za nama Greben planinu. Pogled puca na dolinu u kojoj se komeša Jerma. Sve vreme prisutan je njen žubor koji se nadaleko čuje.

Pogled na Jermu

Pogled na dolinu Jerme

Pogled na dolinu Jerme

Zvonačka Banja.

Nagomilane vikendice svuda uz put. Uglavnom nove, velike i moderne, sa sobama za izdavanje. Mnoge su nedovršene. Možda nikada i neće biti. Gotovo da nikoga i nema u njima. Nekada su ovde postojale tri radnje. Sada nema nijedne.

Ovde je nekada bila prodavnica

Ovde je nekada bila prodavnica

Prazna kuća na ulasku u banju

Prazna kuća na ulasku u banju

Vikendica kod hotela

Vikendica kod hotela

 

Do pred kraj prošle godine radio je hotel Mir. Lepo zdanje izgrađeno sedamdesetih godina prošlog veka. Sa kompletnim rehabilitacionim centrom, otvorenim i zatvorenim bazenima. Danas ga je tužno videti. Zakupac je ostavio samo gole zidove. Deluje kao da je bombardovan! Tuga i sramota!!!

Hotel Mir, maj 2008.

Hotel Mir, maj 2008.

Hotel Mir, septembar 2007.

Hotel Mir, septembar 2007.

Zadnja strana razrušenog hotela

Zadnja strana razrušenog hotela

Spavaona za pse lutalice

Spavaona za pse lutalice

Ruševine hotela

Ruševine hotela

Goli zidovi hotela

Goli zidovi hotela

POGLEDAJTE:

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=06&dd=24&nav_id=305234#

http://pirotskiokrug.org/index.php?option=com_content&task=view&id=1484&Itemid=1

Sve je ovde stalo! U kućama pored hotela nema vode jer je zakupac hotela prodao pumpu koja je snabdevala ovaj kraj čistom izvorskom vodom. Nema ljudi. Nema turista. Nema ni table na skretanju ka hotelu da hotel ne radi, pa oni neobavešteni moraju dobro da se pomuče da savladaju veliku uzbrdicu ka hotelu da bi onda naišli na zastrašujuću sliku. Ima onih koji plaču. Uglavnom psuju. Svi su tužni.

Kažu da Zvonačka Banja datira još iz doba Rimljana koji su, poznato je, poštovali kult lekovitih voda. Prilikom kopanja bazena i građevinskih radova 1903 – 1926. godine pronađeni su ostaci rimskih bazena i niz drugih predmeta iz tog perioda. Postoje dokazi da su banju srušili turci u nekoliko navrata. 1903. godine iskopan je bazen u koji se ulivala topla voda u kojoj su žene topile kudelju, a bolesni od reume i išijasa potapali noge. Kasnije, 1912 izgrađen je sabirni rezervoar za vodu a od njega do bazena sproveden je odvodni kanal dužine 50 m. Tek 1927. godine otpočela je izgradnja prvih objekata.

Hotel Mir nalazio se na nadmorkoj visini od 670m. Izgradila ga je opština u periodu od 1979. do 1983. godine, ali je sa radom počeo tek 1987. godine.

U sklopu hotela postojao je kompletan medicinski blok sa svim potrebnim aparatima i medicinskim osobljem. Hotel je posedovao zatvoreni i otvoreni bazen u kojima je bila banjska voda koja se ubraja u hipotermalne sa temperaturom od 28 stepeni. Ovo ukazuje na to da ova voda izvire iz dubine od 590 – 600 m. Lekovite osobine ove vode poznate su iz doba Rimljana.

Naročito dobri rezultati postizali su se u lečenju :

· nervnih bolesti (neuralgije, neurastenije, psihoneuroze, vegetativne neuroze)

· bolesti lokomotornog aparata (zapaljenski reumatizam, degenerativni reumatizam, banzglobni reumatizam)

· psihosomatskih tegoba

· povišenog krvnog pritiska

· menadžerskih bolesti

· poremećaj periferne cirkulacije

· upalnih promena na očima

· klimakteričnih tegoba

Sada više nema ničega osim golih zidova i gomile đubreta. Još samo teče izvorska voda iz zida starog kupatila.

Staro Rimsko kupatilo

Staro Rimsko kupatilo

Topla voda još uvek teče

Topla voda još uvek teče

 

Selo Zvonce

Na 2.5 km od banje nalazi se selo Zvonce, raštrkano po brdima, dolinama i prostrto uz glavni put.

Selo Zvonce

Selo Zvonce

Kuće raštrkane po brdima

Kuće raštrkane po brdima

 

Kroz selo protiče Blatašnica ili Zvonačka reka kako je tamo zovu. Nekada su ovde postojale strugare, vunovlačare i vodenice. Sada su tu samo njihovi ostaci.

 

Stara vunovlačara

Stara vunovlačara

Čini mi se da sam u selu zapazila samo dve nove kuće. Ostalo je sve autentično iz predprošlog veka. U mnogima od njih niko ne živi.

Selo ima pet prodavnica, ambulantu, poštu, osnovnu školu. Pijačni dan je četvrtkom.To je prilika da se ljudi sretnu, poporičaju, popiju po neku domaću i nabave namirnice za nedelju ili dve u napred. U selu je crkva Svetog Ilije, nedavno obnovljena. Sveti Ilija je seoska slava.

Iz Zvonca, dalje put vodi ka Babušnici.

 

RAZGLEDNICA

Za zaljubljenike prirode ovo je pravo mesto. Za one koji to nisu ovo je mesto na kome će to sigurno postati.

Bezbroj je stazica kojima se može šetati i predivnih mesta do kojih se može doći. Krajolik je na svakom koraku fascinantan i daje osećaj kao da ste sami na planeti. Prolaznici su retki. Tek poneki pastir sa svojim malenim stadom kozica ili ovčica.

Od banje ka selu postoji još jedan tunel smešten tačno uz klisuru Zvonačke reke (Blatašnice). Od gore, sa puta, čuje se snažno hučanje reke koja se probija kroz prosečene stene. To je prvo što mami da se zaputite u avanturu.

Pogled na klisuru od gore, sa puta

Pogled na klisuru od gore, sa puta

Suteska cedilka

Suteska cedilka

Pogled na tunele i Sutesku cedilku

 

Put do same kisure koju zovu Suteska Cedilka vodi uskim,veoma strmim putićem, kroz gusto rastinje. Ovde su nekada bile automobilske gume naređane kao stepenice, što je sprečavalo da se okliznete kada je mokra zemlja. Sada toga više nema. Ovaj puteljak vodi do izvora Slonovo dupe. Još postoji drveni putokaz na glavnom putu na kome piše “Slonovo dupe”. Kažu da ova voda leči bolesti očiju. Hladna je, pitka i ukusna. Ljudi ovde ostavljaju novac, sednu na klupicu koja još uvek opstaje,odmore se a onda krenu preko reke. Po kamenju koje viri iz vode. Traktorske gume koje su ovde služile da se pregazi reka, odnela je voda. A kada voda nabuja, ovde prelaska nema. Mora se okolo, nekoliko kilometara dalje.

 

Ovde treba pregaziti reku
Stazica koja vodi do Slonovog dupeta

Stazica koja vodi do Slonovog dupeta

Slonovo dupe

Kada pregazimo reku, krećemo stazicom levo, kroz šumu. Malo dalje nailazimo na tunele. Ovde je nekada prolazio onaj isti voz. Huk reke je sve jači što se više bližimo podnožju klisure. Zvuk je fantastičan! Moćan! Strmom stazom kroz šumu silazimo do reke. Prizor kao iz bajke. Sa leve strane je kameni most. Ispod mosta, reka je duboka, mirna i plava. Preko reke, šuma izgleda kao džungla. Lijane vise svuda sa drveća. Svuda u okolini nalazi se neverovatno veliko lišće koje raste samo uz vodu. Ovde je uvek hladovina. Desno od mosta je stena obrasla u mahovinu niz koju kaplje voda, kap po kap. Stalno. Nikada ne prestaje. Vekovima. Izgleda kao da stena plače. Pod mahovinom je šupljikavi krečnjački kamen. Od tog prizora zastaje dah! Tu je i izvor ledene vode.

Stena koja place

Tuneli

Tuneli

Kameni most

Kameni most

Ovo je samo jedno od mesta na kome se treba zadržati. To je mesto koje ushićuje, otima sve misli, obuzima sva čula i prosto osećate kako apsorbujete ogromnu količinu nekakve čudesne energije, kao da punite sopstvene baterije i odjednom se osećate bolje, lakše, lepše.

Sa ovog mesta može se preko mosta, pa uzbrdo kroz šumu do glavnog puta koji izbija na skretanje do hotela ili nazad do mesta gde smo pregazili reku pa desno do glavnog raskršća puteva.

Stazom desno, uzvodno uz Zvonačku reku prolazimo pored ostataka stare strugare. Odmah do nje nalazi se ribnjak u privatnom vlasništvu. Ako se malo zastane i posmatra mogu se uočiti veliki primerci ribe. Ribolov je ovde zabranjen.

Ovuda voda ulazi u ribnjak

Ovuda voda ulazi u ribnjak

Ribnjak

Ribnjak

Stara strugara

Stara strugara

Da bismo došli do pravog puta moramo pregaziti još jednu rečicu na kojoj nema mosta. Pažljivo biramo oveće kamenje na koje ćemo stati prilikom prelaska. Ovo je Vetrenska reka. Prateći njen uzvodni tok stićićemo do Vetrenskog jezera.

Nedaleko odavde je raskrsnica. Jedan put vodi ka selu, drugi ka Vetrenskom jezeru, a treći nas odvodi na Asenovo Kale.

Raskršće puteva

Raskršće puteva

Krenućemo ka Vetrenskom jezeru.

Put nas vodi pored bele kućice na proplanku. Mesto kao iz bajke. Iza kuće je šuma, ispred nje žubori reka, pored je veliki, zeleni proplanak. Ovde, naravno,već dugo niko ne živi!

Proplanak pored kuće

Proplanak pored kuće

Ovo je početak puta ka Vetrenskom jezeru

Ovo je početak puta ka Vetrenskom jezeru

 

Put nas vodi kroz šumu. Reka je ovde napravila predivne motive, pa prosto nije moguće odoleti nekim mestima. Nemoguće je ne uživati sedeći na nekom kamenu uz reku. Prizori su predivni, mirisi omamljujući, a zvuci smirujući.

Predivni predeli Vetrenske reke

Mostić preko reke

Mostić preko reke

Maleni slap

Maleni slapBesprekorno čista voda Vetrenske reke

U zavisnosti od perioda godine, uz put do jezera možete se najesti divljih jagoda, kupina ili drenjina. Ako dovoljno pažljivo posmatrate, naćiće te izvor ispod leske, a zatim i ispod bukve.

Divlje jagode

Divlje jagode

Izvor pod bukvom

Izvor pod bukvom

Nema potrebe da se spuštate strmim liticama do jezera. Ako hodate dovoljno dugo doćićete do mesta gde jednostavno možete prići jezeru.

Vetrensko jezero (u pozadini Asenovo Kale)

Vetrensko jezero (u pozadini Asenovo Kale)

Vetrensko jezero nastalo je 1972. godine kada se brdo Surlanica survalo i pregradilo dolinu Vetrenske reke. Jezero je dužine 500 m i dubine 10 m. U jezero se uliva Vertenska reka koja zatim iz njega ističe i nastavlja svoj tok, a zatim se uliva u Zvonačku reku, pa sa nom zajedno u Jermu.

Vetrenska reka i Vetrenska reka

Vetrensko jezero i Vetrenska reka

Leptirići pored reke

Leptirići pored reke

Kažu da je voda iz Vetrenske reke još uvek toliko čista da može da se pije.

Čista voda koju možete piti

Čista voda koju možete piti

U ovom delu treba voditi računa dokle hodate jer je u blizini Bugarska granica.

Ako ne želite da se vratite istim putem, možete se zaputiti uzbrdo kroz šumu ka obližnjem selu. Od ljubaznih domaćina možete kupiti sir, kačkavalj, mleko, jaja, rakiju…

Sa ovog brda puca fantastičan pogled na okolna brda i jezero kao i na Asenovo Kale. I ovuda se, prečicama, može stići do njega.

Brdo iznad jeyera sa pogledom na Asenovo Kale

Brdo iznad jezera sa pogledom na Asenovo Kale

Do početne tačke sa koje smo krenuli ka jezeru ide se strmom nizbrdicom kroz šumu. Ako je zemlja vlažna, nije poželjno kretati bez štapa na koji ćete se oslanjati.

Na kraju ovog pohoda opet smo kod one bele kućice na raskršću puteva.

Ako se zaputimo putem levo, uzbrdo,krenućemoi ka selu Jasenov Del, i ka vrhu Asenovo Kale (1032m).

Pejsaži koji se ovim putem pružaju su fantastični. Odavde se vidi selo Zvonce i Zvonačka Banja.

Pogled na Zvonačku Banju

Pogled na Zvonačku Banju

Prolazeći kroz šumarke i proplanke nailazimo na selo Jasenov del. Deluje napušteno. Kuće su stare, od blata, veoma trošne. Naišli smo na tek ponekog pastira i retkog seljana.

kuca u Jasenovom delu

Kuca u podnozju

Na samom vrhu je jako loša staza koja vodi preko stenja do samog vrha. Na vrhu je samo crveno ofarbani krst. Pogled je odavde fenomenalan. Vidi se panorama banje, selo Zvonce, planina Stol, Vlaška planina ali i Bugarska, sa Rilom na horizontu.

HPIM1267Asenovo kale-vrh

Na savim drugom kraju, kada se asfaltnim putem zaputite u pravcu Pirota, već po izlasku sa teritorije banje, desno se spušta putić koji kroz šumu vodi ka ušću Blatašnice i Jerme smeštenom na 549 m nadmorske visine.

HPIM0194

ušće Jerme i Blatašnice

Jerma

Jerma

Blatašnica ili Zvonačka reka nastaje spajanjem Našuškovske ili Rakitske reke kod sela Zvonce, na 641 m nadmorske visine a dužina njenog toka je 76.55 km

Reka Jerma nastaje na teritoriji Srbije, kod sela Klisure, od Vučje reke i Grubine reke. Nakon 17.1 km prelazi u teritoriju Bugarske, da bi posle 27 km toka ponovo ušla u našu zemlju gde se nakon 128 km uliva u Nišavu.

Ono što ovom mestu daje dušu je stara, napuštena vodenica na brdašcu i drveni mostić od pruća preko reke koji vodi u jednu od mahala sela Trnsko odorovce u kojoj se nalazi i manastir Sv. Jovana krstitelja iz 14. veka.

HPIM0224

manastir Sv. Jovana Krstitelja iz 14. veka

HPIM1409

Stara vodenica

Stara vodenica

Ovde, na tom mestu gde se sudaraju dve reke, na jednom kamenu, ja pronađoh svoje mesto na svetu. Ti zvuci reke, igra vode i kamenja, te boje i prelamanja svetlosti i senki i sudar nekih čudnih energija prosto opijaju, ponesu, i realnost prestaje da postoji. Otvaraju se sva čula i napajaju se tom eksplozijom pozitive. Tu nema mesta mislima i lošim osećanjima. Ako Raj postoji onda je on ovde. Ako je moguće dostići stanje nirvane, onda je to to stanje u koje se zapada tu, na tom kamenu, na ušću te dve reke!

HPIM0193

Ako ste raspoloženi da se zavlačite kroz gusto granje uz reku dospećete na potpuno fascinantna mesta gde možete uživati u hladovini, bojama, zvucima i mirisima.

HPIM1337

HPIM1326

HPIM1330

Do druge obale možete doći ako pređete drveni mostić, ali je ova strana obale malo nepristupačnija. Sa ove strane reke nalazi se Trnsko Odorovce među čijim starim, ruševnim kućama možete naići na jednu sa modernim bazenom i letnjikovcem!

 

HPIM1379HPIM1375

Zvonačka Banja je definicija divljine. Mesto otrgnuto od iskona. Nešto što će ispuniti Vaše sećanje i vratiti Vas prirodi.“ (Ljiljana Petković, Zvonačka Banja sa turističko-geografskog aspekta,Narodna bibiloteka Srbije,Beograd,2001)

Advertisements

7 реаговања to “Zvonačka Banja”

  1. Djole said

    ovo se zove raj
    zahvaljujem ti se na ovom rajskom putovanju
    ali imam i par pitanja

    imas li ideju moze li se kupiti u ovoj zoni negde pored reke plac sa kucicom ili bez
    nemenja stvar
    znas li moooozda cenu
    i posebno me interesuje klima u zimskom periodu
    koliko ide ispod nule
    koliko ima snega i slichno
    jer za oko tri god zavrsavam moj radni vek
    a imam zelju da sa suprugom pozdravim ove iskvarene urbano moderno pokvarene zone
    i da odemo negde daleko gde nije stigla modernizacija da iskvari ljude i prirodu
    unapred ti se zahvaljujemo
    djole i paty

  2. Branko said

    na http://picasaweb.google.com/brankomitov110 sa vašom dozvolom hoću da postavim neke vaše slike. Molim dozvolu, unapred hvala. Vidi „ZVONAČKA BANJA – Destrukcija jednog „genija““

  3. miki said

    Poreklo sam iz Pirota, otac mi je iz jedno selo koje se zove Vuci-Del, od Zvonce se ide prema jedno selo koje se zove Rakita i onda se nalazi Vuci del; To selo je do samu Bugarskoj granicu.
    Danas zimi ima mozda samo tri ili cetiri kuce u kojoj ima duse.
    Vuci del se nalazi do vrh planine RUJ, sa kojem moze da se vidi jedan divan panorama!
    Pozdrav svima.

    Miki

  4. Овај текст и фотографије су ме инспирисале да што пре кренем у истраживање ивих крајева. Хвала на исцрпним описима и лепим фотографијама!
    Надам се да ћу окупити друштво да за време првомајских празника будемо у селу Поганово у дому ПД „Цариброд“ и да прођемо Влашку планину и Гребен планину, као и кањон Јерме.

  5. Pozdrav! Tražeći neke podatke i fotografije vezane za Zvonačku Banju, pripremajući post za svoj blog, naišao sam na ovu tvoju foto-putopisnu reportažu. Svaka čast na trudu, zaista si maksimalno efektivno odradila posao. Priča je super, fotke još bolje. Iskoristio sam neke podatke sa tvog bloga, ali i ostavio link ka njemu, tako da se nadam da je to ok.

  6. JOKA DIMIC said

    Svaki put kada se setim da sam 1997god.ponovo prohodala u
    ovoj banji zahvaljujuci predivnoj prirodi,strucnom medicinskom osoblju koje mi je posvetilo mnogo paznje,nesvesno placem.
    Tu sam provodila po 21 dan od 1997-2007god. Tu sam pronasla izvor za novi zivot.
    Pitam se koliku moc ima neko da unisti lepotu,izvor zdravlja ljudima koima je to potrebno.

  7. Sasa Rancev said

    Odlican takst. Ja ponekad idem tamo i uglavnom se slazem, sa opisom. Samo trebamo biti pametniji i iskoristiti ono sto nam priroda pruza, a da je ne ugrozimo.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: